Da li ste znali da je Crna Gora jedina zemlja na svetu koja u svom imenu ima reč planina
(gora)? Postoji i jedna stara legenda o Crnoj Gori i njenim planinama: “Kada je dragi Bog
stvarao Zemlju, nosio je u džaku na leđima određenu količinu planina kako bi ih rasejao
širom zemljaske kugle. Međutim, kada je došao iznad dela Evrope gde se nalazi Crna Gora,
džak se pocepao i veliki deo sadržaja namenjenim drugim predelima i državama pao je na
crnogorsko tlo”. Zbog toga se više od 60% Crne Gore nalazi na nadmorskoj visini iznad hijadu
metara. Crnogroci za svoje planine kažu da su moćne, gorde i visoke, baš kao što su i oni
sami. Na 40 kilometra od Kolašina, severoistočno od Podgorice, smešteno uz samu granicu
sa Albanijom, nalazi se Kučka Krajina ili Žijovo, koji je skoro netaknut i miran predeo Crne
Gore. Kučke planine po lepoti i surovosti nimalo ne zaostaju za ostalim planinama Crne
Gore, jer postoje više od 15 vrhova iznad 2000 metara. Ovaj skriveni dragulj crnogorskih
Dinarida udaljen je od Beograda oko 420 kilometra. Od Kolašina se prati putokaz za
Mataševo, koje je udaljeno oko 10 kilometara. Na raskrsnici u Mateševu skreće se desno ka
Veruši, gde se prati putokaz za Verušu i Bukumirsko jezero. Kraj puta (za automobile), a
početak avanture za vas počinje na Bukumirskom jezeru. Ovo jezero predstavlja pravi
dragulj ovog kraja, koji je prepun neobičnih i zanimljivih legendi. Samo ime jezera vezano je
za jednu od legendi o raznim mitskim bićima iz jezera i Bukumirima, nomadskom narodu koji
je u davna vremena živeo na obalama jezera. U jezeru je živeo zmaj koji je Bukumirima
pravio probleme, te oni odluče da ga se otarase. Posekli su veliku šumu i zapali gomilu
drveća na steni iznad jezera. Kada se stena usijala od toplole, Bukumiri je obruše u jezero,
koje je istog momenta proključalo od vreline kamena. Iz jezera je tada iskočio vitez na belom
konju koji je bacio kletvu na Bukumire i prokleo da se međusobno poubijaju: “Dabogda od
vas ne ostalo traga koliko od šarenijeh konja”. Ta kletva se obistinila, Bukomiri su se
međusobno poubijali, a o njihovoj pogibiji i danas svedoče brojna kamenja pored jezera,
koja podsećaju na legendu o Bukumirima. Jezero se nalazi u podnožju Kučkih planina na
1.443m nadmorske visine i od njega se pruža savršen pogled na vrhove, koji je jedan od
najlepših planinskih pejzaža Crne Gore. Iako nije preveliko, ovo jezero je duboko čak 17
metara. Verovatno je toliko duboko zato što je poznato po tome da u njemu živi daždevnjak
Triturus montenegrinus, za koga kažu da je potomak zmaja iz legende. Prostor oko jezera je
idealan za kampovanje. Leti ga često koriste, zato što se ovde možete kupati, odmarati i
uživati u tišini. Ja se nisam odlučio za kampovanje, jer su me čekali vrhovi Kučkih planina.

Markirana staza počinje od jezera i nastavlja se makadamskim putem. Ne treba da nosite
vodu, zato što se izvor pijaće vode nalazi na oko 1 km od polazne tačke. Iako je bilo 07:00h
ujutru, dok sam točio vodu za uspon, sa obližnjih katuna sam mogao da čujem kako stočari
pevaju uz gusle. Zaista jedinstven osećaj. Za one koje ne znaju, katuni su privremena,
stočarska naselja na planinama, uglavnom na većim nadmorskim visinama, gde se stočari sele radi ispaše svoje stoke. Staza ka vrhu u početku vodi kroz šumu, gde sam uživao u čarobnim jesenjim bojama. Posle nekih pola sata, kada izađete iz šume, oko vas je samo krš i kamenje, zato što planinski vrhovi Kučkih planina imaju potpun planinski izgled – veoma
oštri vrhovi, lednički grebeni, ponori i puste kamene doline. Prv vrh na koji sam se popeo je
bio Štitan (2147m). Pogled je zaista očaravajući i ostavlja bez daha. Bukvalno imate osećaj
kao da ste na trenutak postali gospodari Kučkih planina. Posle odmora za ručak i uživanja u
pogledu na Komove i druge planine, sa Štitana sam se spustio na prevoj sa koga sam se
popeo na Surdup (2184m), koji je naviši vrh Kučkih planina.

Ceo ovaj planinski predeo je dobio ime zbog drevnog crnogorskog plemena. Kuči su jedno od najslavnijh crnogorskih plemena koji naseljavaju ovaj deo Crne Gore. Starosedeoci kučkih oblasti uglavnom su se bavili stočarstvom i živeli polunomadskim načinom života na ovim planinama. Živeci 5 vekova pod turskom imperijom, Kuči su se borili i udruživali sa okolnim srpskim plemenima, gde su izvojevali visok stepen autonomije. Imali su “državu u državi”, koju su platili mnogim nedaćama i visokom cenom mnogih ljudskih života. Najpoznatija istorijska ličnost ovog plemena je bio čuveni Marko Miljanov – ratnik, vojvoda, pisac i filozof, koji je zaslužan za oslobođenje Kuča od Turaka. Interesantno je da je Marko bio nepismen sve do svoje 50 godine. Čuvena je njegova misao: “Junaštvo je kada sebe branim od drugoga, čojstvo je kada
drugoga branim od sebe.” Za one koji žele da nauče više o Kučima, posetite njihov zvanični
sajt www.plemekuci.com.

Izlet na Kučke planine može biti nezaboravan doživljaj. Prelepa klima, šume, oštri planinarski
vrhovi, jezera, čist vazduh, mir – čine ovaj prostor pravim odmorom. Sledećeg jutra, posle
preukusnog tradicionalnog doručka, napustio sam Kučke planine i zaputio se ka Biogradskoj
Gori. Biogradska gora je jedna od retkih prašuma u Evropi, mesto gde čovek još uvek
posustaje pred prirodom. Nacionalni park je od 1952. godine i nalazi se na severoistočnom
delu Crne Gore, između reka Lima i Tare, u središnjem delu Bjelasice. Najbliže opštine
nacionalnom parku su Kolašin i Mojkovac, koje su dobro povezane saobraćajnicama, s
obzirom da kroz njih prolazi magistralni put Beograd – Podgorica. Ulaz u Biogradsku goru se
naplaćuje 3 evra po osobi. Kada uđete u nacionalni park i parkirate svoje vozilo, ispred vas
će se pojaviti najveće crnogorsko planinsko jezero koje je prepoznatljivo po svojoj
smaragdnoj boji – Biogradsko jezero. Ovo jezero leži u dubokom tragu nekadašnjih lednika,
na nadmorskoj visini od 1094 metara. O nastanku jezera postoji i legenda gde se veruje da
su se vile, zaštitnice vode i prirode, sastajale na najplićem delu jezera gde su izvodile svoj
vilinski ples (vilinsko kolo). Svojom gracioznošću opijale su sav živi svet koji bi se našao u
njihovoj blizini.

Oko jezera postoji uređenja pešačka staza, gde uz laganu šetnju možete
uživati u očaravajućem ambijentu jezera i njegove okoline. Veći deo parka je zaštićeno
područje prašume i jedno je od najstarijih zaštićenih na svetu, poznato i pod nazivom
“Knjažev zabran”. Procenjuje se da su neka od stabala u prašumi starija od 400 godina.
Prirodni potencijali su zaista ogromni za razvoj ekološkog turizma. Još je 1872. godine
crnogorski Knjaz Nikola predvideo da Biogradska gora predstavlja neprocenjivo nasleđe za
buduće generacije i zakonom je zaštitio. Hvala mu na tome jer sam zaista bio očaran ovom
lepotom, što nam govori da ne moramo da idemo do Kanade ili Amerike da bismo uživali u
smaragdnim jezerima, već je dovoljno da obiđemo ovaj dragulj susedne Crne Gore.